Бесједа протојереја ставрофора Радомана Бубање на Видовом врху 27. јуна 2008.

Амин и свима на здравље и спасење нека буде ова молитва на овом дивном мјесту гдје смо се скупили у име Светога Великомученика Лазара Косовскога, једног дивног светитеља Божијег који је имао девизу „Све за Христа а Христа ни за шта, све за вјеру а вјеру ни за шта не дати све и сва за отаџбину а отаџбину ни за шта не дати него је сачувати и увести је у пристаниште оно које Бог одређује и дарује“. Могао је он и да не положи живот свој за ближње своје, да се преда освајашима као многи други кроз историју до данашњег дана. Могао је и другачије да поступи али је изабрао баш тај пут, пут Богочовјека, Крсноваскрсни пут гдје је вјера јача од живота, гдје Христос све у свему јесте. Тамо гдје он царује знао је кнез свети и честити да је вјечно царство а да је свако царство на земљи за малена а небеско увјек и довјека и то је девиза, девиза косовска а косовски завјет српски. Данас браћо и сестре живјећи у овом времену често пута и сам са собом се запитам да ли смо ми достојни наших предака, да ли кад сутра изађемо пред лице Божије, да ли ћемо имати храбрости да станемо пред кнеза честитога, пред великане који су знали шта је вјера и шта је отаџбина и шта је ближњи и како треба вољети и Бога и људе. Треба добро да се запитамо и сваки од нас не само ја него сваки Србин да ли је достојан потомак предака. Знајмо да су они живи људи и пред Богом јер сваки онај који живот свој да за Христа, за вјеру, за отаџбину он живи и његово име ће трајати докле сунце грије како каже владика Раде за једног од тих мученика Обилићу змају огњевити вазда ћете свјетковати јунаци ко те гледа блијеште му очи. Заиста нека нам на том путу људскотине, путу Божје истине, на путу правде и у данашњем дану буде сам Господ у помоћи а са њиме и сви свети Косовски мученици на челу са кнезом Лазаром, на челу са свим светитељима српскога рода да нам помогну да пребродимо све ово што нас је снашло а снашло нас је само зато што смо у једном времену заборавили на Име Божије, заборавили смо ко смо, што смо и какви треба да будемо. Нека је слава и хвала Господу који нас је овдје сабрао, слава светим мученицима и свима онима који су Бога прославили и које је Бог прославио, Амин и срећно нека буде навечерје Видова дана, нашега празника великога, празника трагедије и наде и пјесме и свега онога што је миломе Богу приступачно.

Повратак на главну страну