Говор
Небојше Раша
на парастосу
Дражи Михаиловићу
17. јула 2007 на
Жлијебима
На
данашњи дан
ми се сјећамо
мученичке
смрти
ђенерала
Драгољуба
Михаиловића,
команданта
Југословенске
војске у
Отаџбини. На бранику
Српства у два
балканска и
два свјетска
рата
Драгољуб
Михаиловић
се борио
против
српских
душмана и баш
зато и дан
данас и он и
Равногорски
покрет изазивају страх
и мржњу код
српских
непријатеља.
У
тешким
временима
кад је српски
народ био
осуђен на
смрт појавио
се Дража
Михаиловић и
подигао први
слободни
барјак у поробљеној
Европи. Народ
који у
страховитом
мраку
робовања и
страдања,
издиже из
своје
средине
велике људе,
велике по
љубави,
праведности
и храбрости,
који му
свјетле у
ноћи, далек
је од
пропасти, а
близак
васкрсењу,
већој слави и
пунијем животу.
Такве људе,
многе и многе
на челу са Дражом
Михаиловићем,
даровао је
Бог Србима у
овој
мученичкој
генерацији.
Историјска
вертикала
која сеже
далеко од четничких
хероја пре
балканских
ратова, српских
устаника под
Карађорђем и
Милошем па
све тамо даље
до хајдука,
ускока и
средњевјековних
витезова али
и до
новоканона
Светог Саве и
законика
Цара Душана
била је
уткана у само
биће
Равногорског
покрета, њено
природно следство.
Био је то
довољан
разлог да га
сви
непријатељи
Српства
прогласе
својим највећим
непријатељем.
Понио је
Дража крст
који српски
народ носи вјековима.
Дража
Михаиловић
је дао живот
за свој народ
у борби за слободу
свога народа
„за крст
часни и
слободу
златну“. Тиме
је показао
највећу
љубав доступну
синовима
човечјим. Његов
живот је пут
војника
мученика.
Борећи се
против
вишеструко
надмоћнијег непријатеља,
искоришћен и
издан од
такозваних
савезника кад
им више није
био потребан,
а увјек мислећи
прво на добро
српског
народа Дража
је уписао
своје име у
историју
српског
народа поред Обилића,
Карађорђа, Мишића
и других
српских
витезова. У
својој борби
Дража је
остао вјеран
својој
Светосавској
цркви, свом
Краљу, својој
отаџбини,
својој
заклетви као
својим највећим
идеалима.
Ми
Бокељи, а
поготово ми
Новљани
настањени уз
границу са
Независном
државом
Хрватском,
дугујемо
велику
захвалност
Дражи и његовим
борцима,
поготово борцима
Вишеградске
бригаде и
Херцеговачких
јединица
Југословенске
војске у
отаџбини
који у
тродневним
крвавим
борбама септембра
1943. у садејству
са
италијанским
јединицама
зауставише
њемачке и
усташке
јединице
које су
наступале из
правца
Дубровника.
Ми
се данас
сјећамо и
славимо
Свете руске
царске
мученике
Романове.
Ноћу 16. на 17. јул 1918 безбожна
бољшевичка
рука убила је
царску породицу,
а да би се
додворио
свом црвеном
господару из
Москве, који
га је и
поставио на
руководеће
мјесто КПЈ
ликвидиравши
његове
супарнике, југословенски
диктатор је
наредио да се
наш Чича
Дража убије
на исти тај
дан 1946
године.
Бог
је прославио
Романове а
цијели
српски народ
данас слави
Дражу
Михаиловића.
Слободне
српске
планине
данас славе
Чичино име од
сињега мора
до Дунава, од
далеке Аустралије
до Европе Срби
се сјећају
његовог крстоносног
пута, његовог
страдања за
српски народ.
Бог
да му дарује
вјечни живот
у сјају Небеске
Србије!