ДРАЧЕВИЦА

ЧАСОПИС ДРУШТВА ЗА АРХИВЕ И ПОВЈЕСНИЦУ ХЕРЦЕГНОВСКУ

Година III, IV, Број 4-5

ХЕРЦЕГ-НОВИ 2005/2006

ИЗДАВАЧ:

ДРУШТВО ЗА АРХИВЕ И ПОВЈЕСНИЦУ ХЕРЦЕГНОВСКУ

SOCIETY FOR  ARCHIVES AND HISTORY OF HERCEG-NOVI

АДРЕСА РЕДАКЦИЈЕ:

Херцег-Нови, Прве бокешке бригаде 13

ТЕЛЕФОН: 067 514 583

e-mail: rnebojsa@cg.yu

http://dracevica.tripod.com

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:

ГОРАН КОМАР

РЕДАКЦИЈА ЧАСОПИСА:

ГОРАН КОМАР

ЈЕРОМОНАХ САВА ТВРДОШКИ

НЕБОЈША РАШО

ЛЕКТОР:

ТАМАРА КОМАР

ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ

НЕБОЈША РАШО, ГОРАН КОМАР

ШТАМПА: ЈУНИОР, Београд

ТИРАЖ: 150

ЧАСОПИС ИЗЛАЗИ ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ

КОРИЦЕ

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ ТРЕЋИ ЧАРНОЈЕВИЋ

ПЕЧАТ ПАТРИЈАРХА МОЈСЕЈА 1719

Друштво за архиве и повјесницу херцегновску је регистровано у Министарству правде Републике Црне Горе 15. маја 2003. године (бр.02-1720/03, ред. Бр. 2060)

РИЈЕЧ РЕДАКЦИЈЕ

Друштво за архиве и повјесницу херцегновску на-ставља са издавањем часописа ''Драчевица'', који усљед тешкоћа у прибављању средстава, али и замашног програма штампања Посебних издања, објављујемо као двоброј 4 –5 за 2005/06. годину. Број је подјељен на три одјељка. Први, који доноси низ значајних исправа из бокешких архива, и архива на страни, други, који пружа преводе значајних радова који освјетљавају и дотичу прошлост Боке, и трећи, којим обзнањујемо путописне биљешке Бокеља.

Првим одјељком ми смо пружили и исправе које су значајне за социјалну историју Боке и Новога, не, дакле, само крупна документа која сликају ход политичке историје краја. Нема исправе која није важна, нарочито ћириличне исправе. Настојали смо, одабиром доку-мената, испратити дугачки распон времена од последњих три стотине година, мада се овдје објављују и извори који припадају почетку 17. вијека.

У протеклом раздобљу, Друштво је објавило обимно дјело Г. Комара ''Српска Православна Црква у Херцег – Новом'', књижицу ''Ратишевина – српско – пра-вославни манастир Потпланина'' истога аутора. Пошло нам је за руком припремити за штампу биографију вла-дике Герасима Петрановића а  поводом сто година од упокојења овог заслужног архијереја, приредити први инвентар Архиве манастира Савина (довршен 13. маја 2005), припремити за штампу детаљни, богато илустро-вани Туристичко – планинарски водич за масив Орјена (Г. Комар, Жељко Старчевић), књигу Уједињење Боке са Србијом 1918, Небојше Раша. Почетком августа 2005. године Г. Комар је у дому Хомена у Котору одржао предавање о новском градоначелнику Јову Шпировом Секуловићу у присуству Њ. Величанства принцезе Јели-савете Карађорђевић. Друштво је током зиме 2005/2006. године учествовало у припреми монографије манастира Завала у Поповом пољу и наставило рад на припреми за штампу Општег листа Требињско – савинског. Остварена је сарадња са неколицином истраживача на одређеним значајнм студијама из политичке и црквене историје Срба. Г. Комар је 2006. године узабран за сарадника Матице српске у Новом Саду на изради Српског биографског речника (д – з).

И овим путем, Друштво позива Бокеље на усту-пање копија породичне или друге документације или позајмице оригинала, како би архивско благо Боке било снимљено и сачувано за будућност. Такође, молимо за позајмице старих издања дјела значајних за културну традицију Боке Которске.  

ОДЈЕЉАК ПРВИ

ИСПРАВЕ

Прва исправа коју пружамо је молба Драчевићана генералном провидуру Аловизе Моченигу III да се осло-боде државних дажбина у ратним условима, позивајући се на заслуге у градњи бокешких градова Новога, Котора и Будве у учешћа у рату. Такође, тражи се да провидур омогући одлазак шесточлане делегације у Млетке. У до-кументу који је послије Другог Морејског Рата преписао топаљски канзалијер Јово Митров Жарковић, казује се изричито да је писмо учињено прије комунитади, дакле у првој половини 1718. године. Носи изузетан значај за сликање околности под којима је дошло до оснивања Топаљске општине (приређ. Г. Комар).

Друга исправа коју овдје објављујемо настала је у вријеме тешке пријетње Црној Гори а за владе митропо-лита Василија Петровића. Документ који лежи у Архиву Котора објавио је Јефто Миловић у збирци Зборник докумената за историју Црне Горе, Цетиње, 1956, 261, 262. Исправу која свједочи о српству свеколике Црне Горе пружамо изнова са посве незнатним разликама у читању, изузев изостављања титуле млетачког провидура код Ј. Миловића (приређ. Г. Комар).

Трећа, такође ћирилична исправа из Архива Хе-рцег – Новог, представља пресуду у спору двојице Камe-њана. Укључује неке знатне личности и фамилије новске историје 17. и 18. вијека, свједочи о присуству остатака снажне херцеговачке фамилије Витковића о којима и данас говоре топоними овога села (приређ. Г. Комар).

            Четврти, ћирилични документ из Архива мана-стира Савина код Херцег – Новог, протест српских кнезо-ва Опузена због унијатског притиска, одговор макарског бискупа, као прилог историји прозелитских притисака на српско–православно житељство Далмације приређ. Г. Комар).

            Пети и шести документ из Архива Херцег – Новог су молбе турских угледника Требиња Сабит Мехмед – паше и Ибрахим-бега Ресулбеговића њиховом рођаку Луиђи Ивану Буровићу за помоћ код чињења правде у Котору (приређ. Г. Комар).

            Седми документ који се чува у Архиву Котора доноси г. Небојша Драшковић. То је попис рођених и умрлих у Новоме а настао око 1810. године.

            Осми документ, који доноси г. Небојша Рашо, представља серију послатих депеша Команде Боке Ко-торске Југословенске војске у Отаџбини у 1944. години. Оваква серија докумената објављује се у Боки по први пут.

ДОКУМЕНТА

1.

МОЛБА ДРАЧЕВИЋАНА УПУЋЕНА ГЕНЕРАЛ. ПРОВ. ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ОД ДАЖБИНА У ВРИЈЕМЕ РАТНО СА МОЛБОМ ДА ПОДУПРЕ СЛАЊЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ОД ШЕСТ ЧЛАНОВА ДУЖДУ. УЧИЊЕНО ПРИЈЕ СТВАРАЊА КОМУНИТАДИ. ПРЕПИСАНО КАСНИЈЕ.

♣

С(лава) Г(осподу) Б(огу) на 1718 Копиа од шупљике презентована преузвишеном г(осподи)ну ђенералу Моценигу, поради какона прије комунитади слато=

Пресвјетлому и преузвишеному г(осподи)ну и господару Алвизу Моценигу трећему провидуру ђенералу од оружја у Далмацију и Арбанију=

Умиљено и понижено цјеливамо твоју свијетлу фешту, ми свиколици старјешине и вас пук од државе Новске. А сада сузама давамо на знање вашему преузвишеному господству како се устало на нас и оће да плаћамо каноне што смо држали у камари принциповој докле је био мир. Та(ј) дуг сви смо добре воље плаћали зашто смо имали бријеме ове мало родне земље фатигати а пошто је рат постала било нам је заповиђено на грађе од овога града и на велики лијес што се сијекао и носио на море, за потребу од лунбарада и осталије потреба не само за ови град од Новога, негли и за Котор и за Будву. Савише били смо заповиђени да идемо с оружјем бранити конфине  которске и ове наше и од Царина и Попова и одити многа пута на турску штету. Попалили све Требиње у веће пута да није остало ништа до самога града. Тако ођер у веће пута попалили Корјениће и мноштво кулах. Узели Царине и Обрђе и Попово подложили под крило принципово што се не би ништа учинило без нашега труда и настојања и с нашијем настојањем и праћењем довели у подлогу принципову многе људи ис турске земље. И у све ове труде и дангубе нијесмо друго имали од преведрога принципа негли једну саму литру бешкота  на главу на дан. То смо трпљели добре воље и гладовали и о себи се ранили за указати нашу вјерност и послух с уздањем да ће ни з бременом преведри принцип помиловати и на нас (с)е смиловати и даровати коју слободу од провелеђа, и опростити данке о(д) децимах  алити о(д) канона, а сада видимо да све наше уздање и служба да смо изгубили и да ни се ништа не познава негли су устали и доходени сваки дан наредбе да се носу мједи и да се плаћају каноне. Преузвишени господине погледај оком о(д) твоје лијепе душе ови сиромашки народ како то може платити будући ови људи све ове рати може се рећи да смо били све дни на служби принциповој ни смо имали када ово мало земаља работати, а након тога Б(ог) је послахо  годишта неродна да се нијесу ни сјемена вадила и био је глад неизречени да се находило чељади од глади мртве по путовима а стар вурметуна продавао се по цекин а и то би добро било кад се находило али сиромаси нијесмо имали ничем куповати а о(д) принципа нијесмо друго помоћи имали негли само једном по по стара сијерка на кућу што не могаше бити доста за четири дни. И Ваше узвишено господство што сте нас утјешили су сто и тридесет стара проса и то не може допанути по по кварте непуно на кућу. А све ова наша ђела и потребе може сједоковати преузвишени господин комесар Вендрамин будући у ова потребна годишта био сопрапровидур у ове стране. Умиљено просимо од Вашега господства преузвишенога и од Ваше власти да би нашао начин и нама провидио зашто немамо одкуда ни начина да платимо ови канон од бремена од ове рати већ ако ћемо продавати наша оружја чиме се бранимо о(д) Турака како ни га узимљу за канун али да продајемо нашу ђецу. А у то те молимо да би допустио да пошљемо шес нашије брата у Млеције да се поклоне преведроме принципу и да му прикажу наше потребе и невоље у које се находимо. И попратити их с твоијема књигама преузвишени господине. Ако ћете ни у напредак чинити плаћати ови канон у бријеме од рати на војску не можемо ходити неголи за наше живљење и наше чељади требује да радимо како можемо животовати а принципу давати што је заповидио речени канон. То просимо од твога господства преузвишенога и уздамо се имати твоје милостиво помиловање и преведрога принципа грација и проча - -

Јово Митров Жарковић преписах казалијер од комунитади

АХ, ТК, књ. 2, док. 3; Г. Комар, Ратишевина. Српско – православни манастир Потпланина, Београд - Херцег – Нови, 2006.

2.

ЦЈЕЛОКУПНИ ЦРНОГОРСКИ ЗБОР ПРОВИДУРУ Ђ. БОЛДУ

(Архив Котора)

§

Пресвијетли и Преузвишенни Господине Господине! Сопра Провидур Гиустин Болду!

Печат

Облик: округли

Текст. МОХУР

Не можемо оставит, ако и није наш пут с овим узроком до јавити се овом нашом; у коју спомињем вашу прокламу коју сте дали судитима Принциповима, а о(д) те исте послали Сорiu везиру на Босну, не само ту но и друге многе које су нама у руке дошле, будући ако и подижете на нас Турке, и сасвијем радите да нас изгубите, како исти Турци нама кажу, а то и сами очима нашима видимо, како свједочи иста ваша проклама у којој безчастним именом спомињете и називате немирним људма, и душманима! А особито од рода лупешкога пакостници и безвјерно безаконици и изда(ј)ници порте отоманске, ондје ваше Г(ос)п(о)д(с)тво разсудите, и видите јесте ли право писали, будући ми православне вјере хр(ис)ти(ј)анске, и закона свете цркве васточне а рода частна и света славеносербскаго од којега су происходили св(е)ти ц(а)ри сербски и герцоги черногорски, равно тако патри(ј)архи и архијере(ј)и, св(е)штенници и поштени људи, главари и офицери, oд којих се од настања, и дан данашњи находи, у служби преведре републике венеци(ј)анске, која република у таковом поштењу садержава даних милици(ј)у, и саму касу њима преда(ј)у, од које се наше у које вријеме и јоште никакав није се нашао невјеран, а од ваших истијех видимо пуне галије и камароте, и од ове кра(ј)ине никаков до два брата Лазаровића, који су били дошли у двор да ти се поклоне, и како се нама види да супрот праве Г(ос)подске, ни злочинац да се у двору Г(ос)подскому не може арестовати; а некамоли онакови офицери ко(ј)и су много службе, и с нама заједно Преведру Принципу учинили! А что пак изволите писати да смо издајници Порте отоманске, истину имамо и правицу како пред самијем Богом, тако и пред цијелим св(иј)етом, да смо се назвали издајници Порте отоманске, за угодити ПРЕВЕДРОМУ ПРИНЦИПУ на његово позваније, о обећавање како у вријеме рати Ципра и Кандије, и Мореје и Каштел Нова, и Цетиња за које зовемо у свједочбу преузвишеног Бортула Јерицу на којега дође 60 хиљада турске војске и ми њега саранисмо и у Котор допратисмо зашто нама Турци прекрасни манастир на Цетиње разорише који бјеше ограђен од нашега ГЕРЦОГА ИВАНА ЧЕРНОЈЕВИЧА, и јоште сувише Турци поробише наше жене и дјецу и остало именије однесоше, и јоште ми ПРЕВЕДРОМУ ПРИНЦИПУ невјере учинили нисмо нити пак кћесмо; kaд опет би рат најпосљедња с Турчином пођосмо николико наше војске, зашто сви не могосмо јере чувасмо наше границе од Турака. Али они који пођоше с нашим ГОСПОДАРОМ МИТРОПОЛИТОМ ДАНИЈЕЛОМ пођоше на Бар и Турке у град затворише, пашу од Албаније разбише а оружје и господу принципове разпрезентанте од турскога робства сачуваше и урмату у море упратише како нама свједоче и атестати, такођер и под Оцињ ПРИНЦИПА вјерно послужисмо и зато се познајемо издајници порте отоманске,  и ничим нас зато преведри ПРИНЦИП  није помиловао, но уписа нам неколико платах и обећа увијек да ће нама курит и зато бисмо преварени, и никаква ствар није нама била преко свега тога од П(реведрога): ПРИНЦИПА противна. како ваша садашња проклама, и јеште у којеј дајете за пришту под пјеном од њихова живота да не могу имат с нама с нама (!) НАША БРАЋА и сусједи кумови сватови и пријатељи с којема смо од настања и дан данашњи у љубави живјели и то нам ваша власт забрањује и намјесто љубави видимо да се уводи мерзост у кра(ј)ини.  

Будући ВАШЕ ГОСПОДСТВО од нас овога љета три пута били сте мољени за деференције које су се случиле од неких наших и ваших да би се то јуштало, и помирило, и тако сте оставили и нам молчанијем одговорили, које се саде освједочило да бисмо ми сасвијем пропали, а будући кад бисмо невјерници бали како нас именујете бисмо се од овога огња домислили сахранити, и невјеру кому учинит што Бог никад неће допуштити у овому народу. Но хоћемо сијелому свијету одкрити нашу вијерност, за православну вјеру и часни крест, а надамо се и преведрога ПРИНЦИПА да ће и он ш његове стране нас сахранити ако и не другијем а оно нашом кервљу и меритами и оном платом која је била нама уписана, и ови огањ покривеним образом угасио. Будући ми по закључењи мира порте отоманске с преведром РЕПУБЛИКОМ, никад не пошли против Турчина војноју. Ни турачки град ни село. Толико што окружајушчи Турки нас непрестанно гонет и утјесњајут а особито херцеговачки помежду нами миру учињену много су пута убивали и наших добрих пријатељи и сусједов, купцев алити терговцев од Боке чрез наших терговцев у Херцеговини посланих они су Турци наше убивали и јаспре отимали и неправедно и нечајанно на наших граничних нападали, зашто ми принуждени оружјем себе обрањат. И јашче би они Турки хотели учињени между нами договорни мир сохрањиват то никакова причина между нами не би происходила; Ми же праведно ово предајем(o) что бисте могли разсудити и на нас никакве криве информе не примали чрез којего остајемо всегдашњим почтенијем

ВАШЕГО ПРЕСВЈЕТЛАГО и ПРЕУЗВИШЕНАГО ГОСПОДСТВА

На свему збору черногорском

с Цетиње 24=ти октом(бра):

по нашему 1756=го љета

Ми Губернатор сердари

и војеводе и кнезови,

и капитани са свеми офи

цијери и обштаством

черногорским

ДАК, УП, 80 а

3.

ПРЕСУДА У СПОРУ КАМЕЊАНА МИЛУТИНА БЈЕЛАНОВИЋА И ВУКА ЈОВОВИЋА

(Архив Херцег – Нови)

Послије млетачко – турског рата 1715 – 1718., настао је један каменски документ, сачуван у новском архиву, који представља уговор између Камењана Ми-лутина Бјелановића и Вука Јововића. Ова пресуда суда добрих људи чији челник бијаше војвода Дука Јакшић са Топле, одликује се дубљим архаичним формулацијама и сентенцама, али и нешто архаичнијом ортографијом:

♣

            Помози Боже ва имје Исуса Х(рист)а априла – 14

            На- 1719 у вароши новској на врата града

            Нека се зна како бисмо звани ми добри људи који ћемо бити одиздоље потписани. Зва нас Милутин Бјелановић и Вук Јововић. обадва с Каменога. И када се састасмо питасмо поради сте нас звали. Рече Милутин да му је дожан Вук Јововић гроша- тридес мунитве принциво (!)  по динара. 50- Ми добри људи рекосмо плаћај мање не море. Вук Јововић говори јесам дужан платити не(г)о га кумим и братимим да му њива Ћетојевића тако њива кожвина от истока. И ми рекосмо добри људи да Милутин узме и Кучиће. Ковина от запада Матија. Међе подно винограда рекосмо Лучића- узме Милутин

Милутин пита Лика[1] и говори му узми Алети(н?) аки конви драго. Говори Лико ја нећу и некће нико. Ту скочи Сава Кујачић и остали добри људи на Милутина да узме за тридес гроша и узе. Кличе Вук плакати и зу их побратисмо те му јоште даде Милутин гроша пет и намири тидес и пет при добријем људима сваки грош по .ди(нара)- 50- И тако осудисмо ми добри људи. Ако би се Лико- смислио те би порекао добре људи да не има Лико Над Бријег нека је Над Бријег- Милутина. И ко би ово порекао да има дати у камару новску гроша – 30- а на Топлу гроша- 10 у Свето Вознесење. И ово писа руком војвода Дука Јакшић-[2]